Devojčica sa šibicama

Предња корица
Mali pingvin, 11. 2. 2015. - 11 страница

О Девојчици са шибицама Тиодор Росић каже: Андерсен је веровао да о човековој судбини одлучује Бог. У Девојчици са шибицама, потресној бајци о промрзлој, гладној девојчици која у новогодишњој ноћи безуспешно паљењем шибица покушава да загреје промрзле прсте, Андерсен је изнео племенито веровање у свет бољи и праведнији од света у којем владају глад, хладноћа, несрећа. Девојчица се смрзла у новогодишњој ноћи. Причинила јој се мртва бака: - Oна - вели Андерсен,  -диже девојчицу у наручје и полете у сјај, високо, високо; више није било ни хладноће, ни глади, ни страха.

О аутору (2015)

Ханс Кристијан Андерсен, дански и прослављени светски писац, рођен је 2. априла 1805. године у данском острвском градићу Оденсе. Отац му је био обућар, али су га веома привлачили књижевност и позориште. Деци је приређивао праве мале луткарске представе. На сина је пренео веру и љубав према уметности. Отац му је рано умро па се морао запослити како би олакшао мајци које је себе и сина издржавала прањем туђег рубља. Када му је, межутим, било четрнаест година, 1819. године, верујући у свој успех, успео је да убеди мајку да животну срећу окуша у Копенхагену, главном граду Дансе. Покушао је да буде глулмац, опробао се у балету, али није успео.
Његова књижевна даровитост наишла је на подршку неких богатих појединаца и угледних породица. Године 1822. објављује прве радове и, као седамнаестогодишњак са дванаестогодишњацимапочиње да похађа Латинску школу. Уписује се 1829. године на теолошки факултет и објављује хумористичко дело Пешачење од Холмског канала до источног рта Амагера. Годину дана касније објављује збирку песама Мелодије срца и први пут путује у Немачку.
Андерсен је био неуморни и страсни путник. Бавио се новинарством и писао путописе. Након путовања у Француску, Швајцарску и Италију, вративши се преко Аустрије и Немачке, 1833. године, објављује Вињете и Дванаест месеци. Након драмске поеме Агнета и вилењак - следеће, 1935. године, објављује роман Импровизатор и прве бајке. Роман му преноси славу, и мимо Данске, а бајке остају незапажене. Објавио је потом роман О.Т. а силан успех доживљава романом Само виолиниста.
Путовао је у Шведску (1837. године), у Грчку и Турску (1840.-1841. године), где је дошао и до наших крајева. Боравио је у Паризу (1843. године) и упознао се са Виктором Игоом, три године касније у Енглеској се срео са Дикенсом. Имао је успеха као романописац.Писао је песме, путописе и драме, али је светску славу стекао преко бајки и прича. Бајке и приче објављивао је од 1835. па све до 1872. године по разним листовима и часописима. Године 1845. изашле су му Нове бајке, а након тога и Сабране бајке и приче, с илустрацијама Вилхелма Петерсена, најпре у Немачкој а потом и у Данској.
Аутобиографију Бајка мога живота објавио је 1855. године, а још за пишчевог живота у Копенхагену је прослављена педесетогодишњица његовог доласка у град. Последњу свеску Бајки и прича објавио је 1872. године. Као светски признат писац, умро је у седемдесет и првој години 4. августа 1875. године, на једном имању поред Копенхагена. Извор: Лектира за трећи разред основног образовања. Српска школа.

Библиографски подаци